„Не бих вам био пријатељ ако не бих викао чувајте се и ако вам не бих, уз врлине, које су истинске и лепе, указао, као у огледалу, на ваше лоше стране…Прави пријатељ није онај који вам ласка, већ онај који вам каже истину, целу истину.“ – Арчибалд Рајс

Рудолф Арчибалд Рајс (у Швајцарској Родолф) рођен је 8. јула 1875. године у јужнонемачкој покрајни Баден у угледној и имућној породици. Био је осмо по реду од десеторо деце велепоседника и агронома Фердинанда Рајса на чији посед је како кажу често свраћао и Ото фон Бизмарк на чувену трешњевачу коју су Рајсови правили.

После Завршеног основног и средњег образовања у Немачкој, 1893. године одлази у Швајцарску како би поправио своје слабашно здравље и како би похаћао студије. Тако стицањем доктората природних наука  већ у 22. години бива изабран за асистента а потом постаје признати доцент за фото-хемију и фотографију на Универзитету у Лозани. За редовног професора криминалистике именован је 1906. године и тако научним радом стекао углед криминолога светског гласа.

Творац форензике

Арчибалд Рајс сматра се оцем модерне форензичке науке. Бави се применом фотографије у медицини, криминалистици и судству. Такође истражује нове методе идентификације особа па постаје и пионир научне криминалистике. Рајс је умео чак и у најтеснијим просторима да овековечи место злочина са сваким његовим детаљем уз помоћ само 2 до 3 фотографије. Фотографије са места злочина које је Рајс начинио данас се дигитализују на Швајцарском институту за очување фотографија због њихове изузетне вредности за форензичку науку а у исто време служе као и сведоци сурове стварности тога времена.

Његова прва књига Судска фотогрфија доноси му признање са свих страна. Друго његово дело Приручник говорног портрета биће преведено на десет језика. Сарађује на многим публикацијама и учествује на стручним скуповима и научним конгресима. Убеђен је да је криминалистика наука и да се може и мора учити. Тако оснива у Лозани Институт за техничку полицију и криминалистику чије кабинете и лабораторије великим делом опрема својим средствима. Углед му још више увећава кљига Kрађе и убиства, први део његовог чувеног приручника техничке полиције док га политичка полиција нимало не интересује. Постаје експерт финансиских и судских институција па га многе земље зову или шаљу стручњаке на усавршавање између којих је и Србија.

Апостол правде

Варнице из Сарајева нису упалиле ратне фитиље, они су тињали одавно. Тако у прекретничкој и судбоносној 1914. години избија Први светски рат…

После прве Аустро-Угарске инвазтије и краткотрајне окупације дела Србије, српска влада суочила се са чињеницом да непријатељ води тотални рат. Остварујући задатак уништења српске сељачке војске и стављање становништва под огањ и мач, припадници тзв. казнене експедиције Оскара Поћорека починили су страховита дела.

Рајс је себе сврстао у непомирљивог борца за правду и слободу који ради у интересу општег добра. То је вероватно и разлог зашто се моментално одазвао позиву из далеке загонетне Србије. Председник српске владе Никола Пашић га је позвао да дође, да се увери и да саопшти свету шта су по српским селима и градовима радили „бечки малоумници уображавајући да су господари Балкана“.

Са групом швајцарских лекара добровољаца Рајс стиже у Ниш, ратну престоницу Србије. Разговор са председником владе био је кратак:

Рајс: „Шта желите да учиним за вашу земљу?“

Пашић: „Требамо једног искреног пријатеља који зна осматрати. Пођите на фронт, отворите очи и уши и кажите онда свету шта сте видели и чули!“

Из Ниша путује ка Мачви и Подрињу где бива запрепашћен неделима окупатора. Пустош, бестиалност и ужас затиче највише у Шапцу, Лешници и Прњавору. Овде сачињава и своју прву анкету где закључује да Аустро-Угарска има за циљ да истреби српски народ.

Рајс је по пријему позива српске владе предвидео да његовии званични извештаји влади због природе посла и језичких баријера неће бити брз и ефикасан допринос упознавању европског јавног мњења са ратном стварношћу у Србији. Осетио је да за угрожени српски народ мора да се заузне и на други начин па се зато прихвата публицистичког пера са којим је већ имао довољно искуства и праксе.

Обављена посла напустио је Србију крајем 1914. године и вратио се у Швајцарску где се појављује са рукописом за брошуру: „Како су Аустријанци и Мађари водили рат у Србији“.  Умешала се цензура! У неутралној, слободној и демократској земљи истина је била забраљена. Одушак за научника светског гласа на срећу била је Француска где су му штампали забрањена сведочења из Србије. А он се студентима у Сорбони обраћа речима:

„Пред злочином нема неутралности!“