Два панчевачка светионика која се налазе на ушћу Тамиша у Дунав, ове године пуне 110 година. Одличан разлог и право време да и овај град на ушћу двеју река добије своју мајицу и кратак филм. Bерујем да је прихватљиво да бесрамно рекламирам производе на сопственој веб страници и да нико нема већи проблем са тиме. Желим да кажем да сам у филму носио ОРТОДОКС 19 шортс на који сам невероватно поносан  како због самог ктоја тако и због невероватног квалитета материјала са којим ћемо и у будуће радити. Наравно ту је и ОРТОДОКС 19 мајица која је упарена са шортсем.

  Него да се вратим на ја причу…Прочитао сам негде да то су јединствени типови светионика у Европи, ваљда зато што су конструисани у пару а и да нису у функцији још од шездесетих година прошлог века. Пошто је Панчево остало без тврђаве која је итекако постојала, ови светионици су ми били најинтересантнији детаљ града који сам желео обићи. Вреди доћи до ушћа Тамиша у Дунав и видети ове објекте. Међутим због мочварног подручја будите спремни на борбу са комарцима који су немилосрдни!

План панчевачке тврђаве из 18. века, чији су делови пронађени 2013. године

  Панчевачки светионици, или „водене капије града“, како их још зову, подигнути су 1909. године у златно доба паробродског саобраћаја на Дунаву. Данас су ту само као подсетник да је Панчево пре сто десет година било велики индустријски центар чијим рекама су се превозили со, свила, пиво, цигле, дрвена грађа и људи.

  Светионици су функцију изгубили чим су пароброди уступили место модернијим речним пловилима. Временом, након затварања пристаништа на Тамишу и измештања старе индустријске зоне, на светионике и њихово одржавање заборавили су сви. Дунав и Тамиш су им неуморно спирали темеље, а локално становништво односило камен, па су се неколико пута нашли у опасности.

  Заборављени и запуштени, пропадали су све до 2000. године када су градски Завод за заштиту споменика и Општина Панчево решили да их рестаурирају и сачувају. Прилаз светионицима са копна је тежак, с једне стране налази се земљиште Луке Панчево, а с друге земљиште приватног власника. Стаза је зарасла и скоро непроходна тако да је рестаурација и конзервација ипак стала.

  Да се разумемо, Панчево не карактеришу само светионици. Овај град је био и остао како културни тако и индустриски центар па и „ваздушна бања„. У 6. епизоди Вас водим до светионика и места где се Тамиш улива у Дунав или контра како је Мика Антић написао: „Дунав се улива у Тамиш, из свих мора, из свих океана, Панчево – то је кад се вратиш у своју душу једног дана“.

 

pivara