Цар Јован Ненад и његова историјска улога почиње одмах после битке на Мухачком Пољу 29. августа 1526. и у вези је са догађајима у Угарској након погибије краља Лајоша. О пореклу цара Јована и његовом животу пре битке на Мухачу не зна се ништа поуздано. Он је говорио да је потпмак српских деспота и да је Бог њему поверио задатак, да казни турке и да их протера из Европе. Савременици пишу да је цар Јован био богодани вођа народа: оштрог ума, љубазан, слаткоречив и убедљив, енергичан и неуморан, у боју храбар и окретан, витког стаса, средњег раста, црномаљастог лица, орловског носа, спрам свих војника строг, спрам непријатеља неумољив.

Цар Јован је имао на телу једну црну пругу у ширини једног прста. Та пруга је је почињала код десне слепоочнице и ишла је у правој линији све до стопала десне ноге.

Народ је цара Јована гледао као натприродно биће, слепо му веровао и сваку његову заповест испуњавао без поговора.

Ноћу је два сата спавао а трећи сат се Богу молио тако да је трећину ноћи проводио у молитви.

После пораза мађарске војске на Мухачу султан Сулејман води своју победоносну војску на Будим. Без отпора улазе и пљачкају мађарску престоницу а затим прелазе на пештанску страну Дунава враћајући се равницом између Дунава и Тисе назад у Турску.

Српско и мађарско становништво чувши да Турска војска долази из Пеште бежи преко Тисе у Банат а у околини Липова појављује се и човек који је својом загонетном појавом скретао пажњу на себе. Он је причао људим, да се зове Јован Ненад, да је византијски цар и да га је Бог послао са неба, да ослободи народ од Турака. Народ склон мистицизму и у страху од Турака и комплетне ситуације окупља се око цара Јована који је тај народ наоружавао, разврставао у чете и спремао за борбу.

У овом тренутку се у Мађарској за наследство престола боре Јован Запоља и Фердинанд Хабзбуршки а Јован Ненад узима битни положај у њиховој борби за престо.

Цар Јован у борби против Турака

По споразуму са ЗапољомЈован окупљен народ води преко тисе у Бачку и за кратко време протера Турке. Пролазећи од Липова до Тисе, цар Јован по Банату намешта своје људе као старешине у банатским местима. У Бачкој изабере цар Јован Забатку (Суботицу) за своју столицу.

Забатка је лежала на горњој Бачкој, на средини између Дунава и Тисе и била је пре Сулејмановог похода спахилук мађарског племића Валентина Терека. Цар јован је Забатку утврдио и у њу ставио војну посаду. Организује двор и за капетана својих чета именује Радослава Челника. За посланике код страних дворова узео је Фабијана Литерара, илошког францисканца и ЈОвана Долића, кастелана града Бача. За свог благајника и намесника именовао је Суботу Врлића по коме Забатка мења своје име у Суботицу.

Док су се обављали избори за новог угарског краља, цар Јован своје чете води на Југ и води борбу против Турака. Тако крајем 1526 преводи војску у Срем и осваја тврђаве Баноштар и Черевић са околним местима.

Борбу против Турака цар Јован сматрао је својим главним задатком и мисо ослобођења хришћанских земаља од Турака  није ни силазила на његовом двору са дневног реда.

Борба цара Јована против Турака ишала је и прилог обе супродставњене стране које су се бориле за превласт у Угарској. Иако је јован првенствено био сконцентрисан на борбу против Турака морао је и да дипломатски балансира односе између Запоље и Фердинанда.

Смрт цара Јована Ненада

После победа над Петром Перињијем (командант Запољиних снага) цар Јован се налази на врхунцу своје моћи. Под његовом управом је била Бачка, Банат све до Темишвара и северни део Срема. Над тим пределом владао је неограничено а и Краљ Фердинанд формално пристаје да тај предео остане под управом цара Јована.

ЈОВАН НЕНАД СУБОТИЧКИ - JOVAN NENAD

Мађарски историчар Сенткларај пишући о цару Јовану истакао је њега као зачетника идеје о Војводини. Он пише: „Цар Јован био је представник политичке идеје и заставник територијалног уједињења угарских Славена и њихове самосталности, у том смислу, да се у јужним пограничним крајевима државе образује под покровитељством мађарског краља посебна српска покрајна или деспотство“.

Чувши гласине да Фердинанд припрема велику војску да крене за Будим, Запоља одлучује да по сваку цену прво сломи цара Јована пре одлучујуће борбе са Фердинандом како не би био нападнут од стране два моћна противника. Тај задатак поверава Имри Цибаку и Петру Перињију са већином војске из крајева око Лугоша и Карансебеша.

До крвавог боја долази 21. јуна 1527 на пољани код Седиа (Сеђфалу) где цар губи око 8000 војника и по неким писанијима једва се жив извлачи из борбе. Међутим овај пораз није успео цара да сломи већ су у његов табор након борбе почели да пристижу војници са свих страна и он за јако кратко време повраћа своју стару моћ.

Цар Јован са војском креће у подршку Фердинанду у походу на Запољу и на путу свраћа у Сегедин. Овде је на њега извршен атентат. Из дворишта Владислава Цилађија, које је било зидом опасано, задао је цару, који је тудда пролазио из пушке неки Севастијан Вид. Цареви војници изнесу свога вођу из Сегедина и донесу га у село Торњош, недалеко од Сенте, где га смештају у једну кућу. Међутим Запољини људи га налазе и секу му главу коју су на двор у будим однели Запољи.

Запоња видевши главу цара Јована наређује да широм земље зазвоне звона у црквама и да се служи божја служба у знак захвалности Богу на овом догађају. Такође и остали противници Фердинанда су свечано прославили овај догађај.

Смрт цара Јована није донела велику корист Запољи пошто Фердинанд без борбе улази у Будим и ствара Аустро-Угарску монархију која ће кроз пуних 400 година играти улогу велике силе.

ЈОВАН НЕНАД СУБОТИЧКИ - JOVAN NENAD